обриси планина у Србији
РЕ: угрожена права потрошача, грађанска, демократска, Уставна и универзална права
Поштовани,
Јављам се на Вашу љубазну понуду путем налепница Ваше цењене странке излепљеним по јавним површинама Београда (чије чишћење ћемо да платимо ми, грађани, наравно).
Ради се о праву на писмо српског језика – ћирилицу.
Већина потрошачких производа на тржишту Србије на својој амбалажи, у гаранцијама, декларацијама и упутствима за употребу нема нимало текста на ћирилици у варијанти на српском језику. Велики број производа има две, три или четири истоветне стране (на пример, једнолитарско паковање за млеко, или јогурт), по величини, изгледу и тексту, и ни на једној нема ни једног јединог слова ћирилице!
Где су наша права да текст на производима које купујемо буде и на нашем писму? Моја је процена да више од 60 % грађана Србије користи претежно ћирилицу када пишу на српском језику, а одређени делови становништва и знатно више (старији људи, деца, нарочито у узрасту првог разреда основне школе).
Ћирилица је једино службено писмо српског језика према Уставу Србије. Ћирилица траје већ десет векова на овом тлу. Ћирилица је писмо највећег броја писаних споменика наше културе, и писмо у рукопису и потпису наших најбољих научника, уметника, писаца, државника … На нашим је гробљима и на кућним вратима, и у личној преписци и документима бројних генерација … У бројним књигама и публикацијама, по јавним и приватним библиотекама. Потпуно несметано и равноправно се користи на интернету и у свим савременим технологијама.
Зашто никога није брига за наше право на своје писмо? Зашто нико у Србији није осетљив (није довољно, јер и ако јесте, онда је само формално и површно, неделотворно, чак дволично) на ово питање и зашто нема одговорних за ту неосетљивост?
Ниједна нормална, цивилизована и демократска држава не дозвољава толико произвољности у овој области и обезбеђује својим грађанима пуна права у пракси. Зашто је Србија још неуређена и нецивилизована у том погледу? Зашто морамо да се стидимо и срамота нас је, кад нам дођу странци у посету, због овако лошег односа према сопственом, нашем главном писму?
Зашто ТВ „Студио Б“, као градска телевизија која треба да је сервис грађана Београда, скоро стопостотно свој програм емитује на латиници? Да ли то зато што је одговорно лице на тој ТВ проценило да 100 посто грађана Београда користи латиницу у српском језику (што не одговара стварности), или је посреди нечија лична воља, ћеф, некултура, идеолошки и политички став … Шта је, стварно, посреди?
У сваком нормалном друштву би се таква пракса сматрала културном (и не само културном) субверзијом, недемократским и нецивилизованим поступањем. А овде ?
У свакој уређеној дружаво би одговорна особа за такво нечувено деловање потпала под дејство закона. А овде?
Шта ћемо са Југословенским Драмским позориштем, позориштем у које је уложено толико милиона евра Београђана, а из којег је ћирилица темељно, потпуно и без изузетка очишћена? Горе него у време најгорих страних окупација Београда! Може ли се ЈДП звати културном институцијом, и онај ко га води културним човеком, и они у власти који то не примећују одговорним носиоцима власти?
Шта ћемо са Београдском спортском ареном, која на страни према аутопуту носи назив само на латиници? Бројни грађани који пишу ћирилицом не могу да прочитају име те скупе грађевине, подигнуте од пореза на њихове зараде, на свом писму! Зашто? Ко их лишава тога, ко је одлучио тако?
А шта је с београдским маратоном, и другим бројним спортским и културним манифестацијама које финансира Град, односно његови грађани? Зашто само на латиници? Где смо ту ми остали, већина?
А мобилни телефони? Ово је једина земља на свету, ваљда, која не условљава продају једне тако широко присутне технологије на свом тржишту испуњавањем права њених грађана на свој језик и писмо, а при томе нема никаквих техничких сметњи да се то уради и, још, то ништа не би коштало! Друге земље су то урадиле, на пример Русија, Бугарска, Грчка, да не помињемо бројне азијске земље са својим језицима и писмима. Ко овде одлучује друкчије, супротно интересима грађана, и на штету њихових права?
Ако је случајно, а није, ко то не води рачуна о тако важној ствари, о основним демократским и правним питањима, и зашто?
Много је примера, а питање је једно: Зашто, зашто, зашто? Ко одлучује о томе, до када, ко је одговоран?
Шта можете Ви да учините по овом питању?
Молим Вас да ми одговорите на њега.
Очекујем Ваш одговор. Путем интернета, телефона, писменим путем, или на неки други начин. Ово писмо ће бити архивирано у Удружењу за ћирилицу из Београда и биће објављено на интернету, пошто се наши „демократски“ медији клоне оваквих питања.
Ако желите, можете да ступите у везу са мном преко доле наведених бројева телефона.
Имате моју дозволу да на Градској Скупштини или неком другом званичном телу прочитате ово писмо.
С поштовањем,
Љубиша В. Јовановић, проф.енглеског језика
(никада нико није одговорио на ово писмо)
Српска ћирилица 
Покушао сам да оставим коментар на:
https://nkatic.wordpress.com/2016/10/12/surovi-novi-svet-objavljeno-u-dnevniku-politika-12-10-2016/
Ради се о ауторовој тврдњи да напредне технологије ”угрожавају запосленост.”
Међутим, изгледа да сам промашио блог, а видим да господин Катић препоручује ваш кутак за коментарисање његових економских текстова. Искористио биг препоруку, па бих тај текст прокоментарисао овде. Буте били љубазни, па му проследите линк, чисто да проверите да ли ће бар то да објави.
Необјављени коментар са Катићевог блога:
Изузетно актуелан текст, из простог разлога што су појмови ”индустријализација”, ”механизација”, ”урбанизација”, и ”одумирање села”, замењени са ”услугама”, ”роботизацијом”, ”атомизацијом” и ”гашењем радних места”.
Заменом тих израза у супротном смеру, добили бисмо штиво датирано око деветнаестог века. И то нико да отворено примети, господине Катићу, на тај ниво сте подигли расправу на свом блогу.
Статистика запослености САД, од 1948. до данас, на овом је линку:
http://data.bls.gov/pdq/SurveyOutputServlet
Можемо видети и нешто из доба 1929-1947:
http://www.bls.gov/opub/mlr/1948/article/pdf/labor-force-employment-and- unemployment-1929-39-estimating-methods.pdf
Овде је демографска слика истом периоду:
https://en.wikipedia.org/wiki/Demography_of_the_United_States
Додатни статистички детаљи:
http://www.bls.gov/cps/cpsaat01.htm
Упркос, према вама, а у ствари захваљујући – технолошки фантастичном двадесетом веку – запосленост данас је неупоредиво већа него 1929, и у константном је порасту, који и корелира са развојем технологије. Други линк (1929-1947) је посебно занимљив, јер јасно показује константан раст запослености, директно сразмеран паду аграрне запослености.
Чак поред финансијске кризе (а не технолошког бума) из 2007-8, стопа запослености у роботизованој Америци је данас нa већем нивоу него седамдесетих. Номинална запосленост (број радника) данас је слична или чак већа него на историјском врхунцу пре кризе из 2007-8. Тачне податке немам, али 2007-2016 имамо пад стопе запослености од 6% и демографски раст од 8%.
А САДА НЕШТО САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ – СРПСКИ ПРИМЕР:
Уместо роботизације, догодила се деиндустријализација. Фабрике су систематски уништене, сатрвено је скоро све од озбиљне технологије и индустрије. Потпуно обратан процес од онога од којег смо се уплашили. И, шта се десило? Да ли се десио обратан процес од оног којег се прибојавате? Да ли је скочила запосленост, да ли су се људи бар прихватили мотике или трактора?
Не.
Запосленост је, напротив, отишла у три пм, као и демографија. Пала је и стопа запослености, пала је и номинална. Док је у земљама где се спроводи роботизација, константно у порасту, упркос гашењу одређених занимања. Понављам, историјско искуство јасно показује да је развој технологије до сада био пропорционалан расту запослености, и пропорционалан технолошком вишку. Прогнозирање на тржишту рада, уз обраћање пажње на раст технолошког вишка, а игнорисање раста запослености, мање је научни, а више метод Баба Ванге, господине Катићу. Нема то везе са неолиберализмом.
Не могу да схватим ни како сте успели да срочите онакав коментар – 13/10/2016 u 22:27. Први и други део коментара као да су писали различити аутори. Да ли је у питању когнитивна дисонанца или нешто друго, не знам. Какве ”погрешне сигнале” ви ту помињете, више него стогодишњу статистику која вас из темеља демантује, заједно са дугим промашеним прогнозерима? Шта велите, лоше јављају на радију, не иде само један аутомобил погрешном страном, иду сви осим вас? Запосленост очигледно корелира са развојем технологије, али то је за вас изгледа ”лош сигнал”, и то вишевековни.
Пошто сте у овом тексту потпуно игнорисали емпирију као ”лош сигнал”, претпостављам да вам је инспирација било нешто попут Талебовог Црног лабуда. Штета што га нисте метнули у фусноту, јер друге прихватљиве логике за овај напис не видим.
Сем емпирије, оштро вам противрече и још неколике ситнице.
Чињеница је да производња треба да се прода. Већа продуктивност, више производа, представља и потребу и за – постојање више купаца.
Затим, да би се створила талентована мањина која је у стању да пројектује и одржава роботизацију, потребно је да се селектује из много ”шкарта”. С обзиром на реформе образовања и културе, стопа шкарта ће само да расте, а тиме ће и доступност стручњака да опада.
То што Европљани изумиру, и што се мењају са увозном робом, друга је тема, и нема везе са запосленошћу пер се. Запосленост РАСТЕ. Уколико стагнира, утолико расту друге активности, попут студирања.
Ко се озбиљно бавио образовањем, људским ресурсима, а нарочито одгајивачким пословима, зна о чему говорим. Пошто се за разлику од животиња, људи не шкартирају, а неолиберална догма каже да им не треба бесплатно дати да једу, то ови ”морају” и да се школују, и да зараде за ручак… Често као партијска администрација, малтретирањем поштених грађана којима треба лична карта. А затим да сврате у шопинг центар и накупују се корпорацијских продуката. Толико о ”бескорисности” неке имагинарне ”армије незапослених”, бар када су развијена друштва у питању.
Пошто вам се аргументација своди на пророковање, бајато двеста година, допуштам и себи следећу, додуше доста оптимистичнију, прогнозу:
Што пре дође роботизација, пре ће неспособни из преосталих бранши да се преселе ка делатностима у којима ће имати прилику само да нахране Декса и Рекса, и да ништа друго не дирају. Ја им не бих ни то допустио да раде, дао бих им хлеба и обучио како да се чувају када прелазе улицу. Међутим, пошто се идеологије ”запослености”, чији сте и ви поборник, и негативне селекције, из тога проистекле, чине непобедиве – бојим се да ћу се начекати. Увек ће постојати и потреба за денунцирањем комшија, и нижим степенима обавештајног рада, попут пискарања коментара на интернету…
Мој оптимизам квари једино вероватноћа да ће азијатски акценат постати доминантан. Али за запосленост нема бриге, господине Катићу.
Р.Ѕ.
Да вас емотикони јако слабо отварају у струку, нема ко да вам каже, пуковниче. Занимљиви су, нарочито имајући у виду вашу забринутост због појаве парне машине.
Препоручујем вам да коментар не објавите. Нема смисла, погледајте само како ови ваши полтрони лепо и стручно хватају професора енглеског у раскораку између есенције и егзистенције, па му притом, анпасан, увале и педофилију. Пошто сам ја сем образовања поменуо и одгајивање, дао сам оквирне координате за артиљеријски напад не само педофилијом, већ и зоофилијом. Па ако господа убоду мету и испрепадају жртву, одлично.
Нема смисла кварити такву лепоту, и ризиковати да налете на погрешног, и да само дугмићи од њих остану. Џабе касније реаговати, када неки већ буду очерупани. Водите одмах рачуна о својим троловима, требаће вам. Рука руку мије, ко шиша српски додатак пословици.
Плурализам мишљења можете комотно да симулирате пуштањем несувислости потписаних са Италијански фудбал.
А ако већ ово објавите, немојте да сецкате. Мислим на цео коментар, не само на постскриптум. Будите човек или то немојте бити.
Да ли можете да прокоментаришете овај Катићев одговор. Збуњен сам, јер сигурно нисам намеравао да будем повезан са било каквим спамовањем:
”Nebojša Katić na 30/10/2016 u 10:58
За ср6ски – Мислим да сте довољно коментара оставили на мом блогу. Сада сте покушали да промените начин представљања и постали сте Саша, али нисте променили манир. Ваше коментаре нећу пуштати, а читаоци са Вама могу полемисати на Вашем блогу.”
Ако је ово истина – чему објављивање под другим именом?
Унапред хвала.
Мислим, лепо је назначити Катићу да његово понашање може да буде коментарисано и на другим местима, али зашто притом себи, А И МЕНИ, пришити етикету потпуно истог понашања!?
Заиста очекујем одговор.
Мене стварно интересује зашто би неко, коме није забрањен приступ, писао
под више имена, и тиме се НАМЕРНО дискредитовао. То ме живо занима, јер
се не зна више ко кога завитлава.
Отприлике овако: Најпре вас Ковачев потпуно неосновано оптужи, а након
тога, ви му пружите доказе да је у праву. Сем уколико Ковачев није
видовит, ја сам сом који се упецао.
Свака вам част свима, и уздравље посао. Морам да признам да сте
професионалци.