Ада, стаза, зима
„Po mom misljenju je to velika prednost sto imamo dva pisma ….“
Жао ми је што морам да Вас разочарам, али вероватно НИГДЕ у свету не постоји (ако и постоји, вероватно је реч о лошем историјском наслеђу или аномалији као код нас) могућност да грађани бирају писмо које ће користити у администрацији, школству, полицији, војсци …
Србија је у том погледу изузетак, зато што наша држава и даље неће да се позабави овим ПРОБЛЕМОМ, а наши грађани су и даље оптерећени идеолошким и политичким фразама из претходног раздобља – да су два писма наша предност и богатство – иако то нико други озбиљан и упућен на свету не признаје и не пада му на памет да каже тако нешто.
Кад је реч о писму једног језика, ту не важи, нити је познато у науци о језику, да више значи боље. Као што није добро имати више врста новца, ни више врста саобраћајних знакова и ознака, ни више различитих законских решења за исту ствар. Нигде није дозвољено возити обема странама пута, па да бирате по вољи којом хоћете, левом или десном, нити можете радити недељом, јер тако вама одговара, иако су радни дани у вашем предузећу уобичајени радни дани, нити можете да бирате … па, много тога, заиста.
(Приватна употреба писма је сасвим друга ствар, и она спада у лична и неотуђива права грађанина. О томе овде није реч.)
Неке ствари су такве какве јесу, јер је проверено лакше и исплативије тако. А могу да се мењају, ако нису више добре, само на организован начин. Не препуштају се стихији. А код нас, у Србији, реч је управо о томе, о стихији, и о томе да држава не ради свој посао, чиме се она одриче своје основне функције – да уређује живот грађана који живе у њој, у корист већине.
А, решење постоји ….
Љубиша В. Јовановић
Српска ћирилица 