парадајз
Питање писма српског језика није само питање како грађанин као појединац пише, већ је и важно државно, демократско, правно, цивилизацијско, културно, национално, језичко, породично, емоционално, психолошко и друго питање – оно постоји, прожима и прелама се кроз све видове нашег друштвеног, професионалног и појединачног живота.
На жалост, још је нерешено питање, а наша држава до сада није показала да је свесна његовог значаја, нити да има намеру да се озбиљно позабави њиме.
Српска ћирилица 
У потпуности се слажем. Људи уопште нису свесни дубине проблема и озбиљности ситуације.
ЈЕСТЕ свесна његовог значаја, и зато и НЕЋЕ да се позабави њиме!
Догод у овој држави на важним позицијама али некако увек у сенци постоје они који и даље перфидно пласирају идеје претходних државних система и спречавају откривање злодела и важних истина истих, фарбајући се бојама које су у моди и успевајући да обману велики број ионако неосвешћених јединки одраслих у лажима ове или оне врсте које су креирали они и они њима слични пре њих, и чекају свој час, нема шансе ни за каквим националним препородом. Превише је нерашчишћених рачуна, превише неизречених истина. Превише мита, корупције, ружних ствари, од врха до дна. Ћирилица је само једна од жртава тог зла.