Коментари

  1. „umesto da budemo ponosni sto smo jedni od retkih koji znaju i koriste dva pisma, nama to sluzi samo za svadju i prepucavanje“ (dzigi, 20. maj 2010 12:14)
  2. Па, да патентирамо тај изум и продајемо га широм света, ето прилике да Србија заради на знању! Кад се нису сетили први као ми, да и они имају ту предност и богатство коју само Срби имају. Само, зашто онда државе које су доскора имале два писма напуштају двоазбучје и одбацују једно од два писма. Глупаци и незналице, јелте? Нису они тако паметни као ми. Колико би људи учило енглески језик и да ли би био тако коришћен широм света да има два писма? Срећом, и у Србију се враћа памет, а тешка идеолошка копрена полако одступа – то се види и по томе што строги Б92 сада дозвољава ћирилицу у коментарима (али је још гадљив према њој у смислу коришћења на самом сајту, ту границу не може, или не сме да пређе). Охрабрује и што у коментарима на овај чланак претежу они који су за паметно решење питања писма и ћирилицу, можда има наде за Србију!
    (Ћирилица се пише срцем!, 23. maj 2010 12:41)
изложба ракија на Пашићевом тргу у Београду

Ракија из Србије

(одговор на једно питање на форуму сајта „Видовдан“)

„Постоји процена да око 60 посто данашњег светског становништва пише у својим матерњим језицима писмима која нису латинична. Вероватно постоји податак како ствари  стоје и с укупним бројем држава, али то и није толико битно, јер се не треба без потребе бавити и бранити таквим чињеницама.

Да је Србија једина и последња земља на свету у којој се пише ћирилицом (или неким другим нелатиничним писмом), опет не би смела да се овако неодговорно односи према њој.

Много је важније схватити да Србији ћирилица не представља сметњу ни у једној области савременог живота које се обично наводе као такве: извозу и увозу производа и капитала, интеграцији са Европом и светом, комуникацији, туристичкој и културној размени с другима, коришћењу савремене технике и технологије, учењу страних језика, реклами, дизајну, штампи, и практично  свему другом.


Важно је схватити да управо два писма у српском језику представљају сметњу у скоро свему од напред наведеног; затим, да практично нико други с редовним стањем у држави нема два писма у једном језику, јер је то непрактично, нестандардно, нерационално … И, да морамо једном да направимо избор између два писма у употреби.


За мене је више него јасно да је прави и најпаметнији избор ћирилица, али до тога треба на националном нивоу доћи у стручном, толерантном, аргументованом и мирном дијалогу свих заинтересованих страна с различитим мишљењем о т овом важном језичком, културном, народном, националном и државном питању.


Опредељивање за ћирилицу никако не значи да се не би латиница учила у српским школама, рецимо од другог разреда основне школе, као и сада, само што се не би везивала за српски језик, него за општу културу (као што је случај с учењем грчког писма) и ознаке и симболе из бројних наука и области живота.


Све би могло да се реши и да сви буду задовољни, а при томе да добијемо уређенију и једноставнију државу.

Тако се долази до државе Србије. Држава је најодговорнија за ово лоше стање с ћирилицом у српском језику (а самим тим и са стањем демократије, људских и уставних права, стандарда, законитости у овој области) јер до сада није посветила неоходну пажњу овом важном питању. То белодано показује да држава Србија и садашња власт нису довољно демократске, цивилизовани, уређени и засновани на правима.

Питање писма се, могуће је,  многима не чини много важним у овом тренутку када економске и безбедносне теме привлаче неупоредиво више пажње, али је жива истина да се кроз њега та ди бројна друга питања преламају и огледају. Паметна и способна власт и уређена држава све важне сегменте, међусобно зависне и испреплетене, покрећу и решавају истовремено.

Ја не верујем у економски напредак без истовременог напретка на пољима образовања, науке, културе, туризма, саобраћаја, инфраструктуре, стандарда у свим областима, права, демократије …

Зато је за мене питање писма као лакмус папир за пробу како ствари иду у свим тим другим областима. Кад буде решено питање писма српског језика (ћирилице) на квалитетан и делотворан начин, знаћу да је у држави Србија и много шта друго решено и дошло на своје право место.“


(Љубиша В. Јoвановић, 29. мaрт 2007 15:21)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s