10 векова ћирилице. Није свеједно !
РЕ: угрожена права потрошача, грађанска, демократска, Уставна и универзална права
Поштовани,
Јављам се на Вашу љубазну понуду путем налепница Ваше цењене странке излепљеним по јавним површинама Београда (чије чишћење ћемо да платимо ми, грађани, наравно).
Ради се о праву на писмо српског језика – ћирилицу.
Већина потрошачких производа на тржишту Србије на својој амбалажи, у гаранцијама, декларацијама и упутствима за употребу нема нимало текста на ћирилици у варијанти на српском језику. Велики број производа има две, три или четири истоветне стране (на пример, једнолитарско паковање за млеко, или јогурт), по величини, изгледу и тексту, и ни на једној нема ни једног јединог слова ћирилице!
Где су наша права да текст на производима које купујемо буде и на нашем писму? Моја је процена да више од 60 % грађана Србије користи претежно ћирилицу када пишу на српском језику, а одређени делови становништва и знатно више (старији људи, деца, нарочито у узрасту првог разреда основне школе).
Ћирилица је једино службено писмо српског језика према Уставу Србије. Ћирилица траје већ десет векова на овом тлу. Ћирилица је писмо највећег броја писаних споменика наше културе, и писмо у рукопису и потпису наших најбољих научника, уметника, писаца, државника … На нашим је гробљима и на кућним вратима, и у личној преписци и документима бројних генерација … У бројним књигама и публикацијама, по јавним и приватним библиотекама. Потпуно несметано и равноправно се користи на интернету и у свим савременим технологијама.
Зашто никога није брига за наше право на своје писмо? Зашто нико у Србији није осетљив (није довољно, јер и ако јесте, онда је само формално и површно, неделотворно, чак дволично) на ово питање и зашто нема одговорних за ту неосетљивост?
Ниједна нормална, цивилизована и демократска држава не дозвољава толико произвољности у овој области и обезбеђује својим грађанима пуна права у пракси. Зашто је Србија још неуређена и нецивилизована у том погледу? Зашто морамо да се стидимо и срамота нас је, кад нам дођу странци у посету, због овако лошег односа према сопственом, нашем главном писму?
Зашто ТВ „Студио Б“, као градска телевизија која треба да је сервис грађана Београда, скоро стопостотно свој програм емитује на латиници? Да ли то зато што је одговорно лице на тој ТВ проценило да 100 посто грађана Београда користи латиницу у српском језику (што не одговара стварности), или је посреди нечија лична воља, ћеф, некултура, идеолошки и политички став … Шта је, стварно, посреди?
У сваком нормалном друштву би се таква пракса сматрала културном (и не само културном) субверзијом, недемократским и нецивилизованим поступањем. А овде ?
У свакој уређеној дружаво би одговорна особа за такво нечувено деловање потпала под дејство закона. А овде?
Шта ћемо са Југословенским Драмским позориштем, позориштем у које је уложено толико милиона евра Београђана, а из којег је ћирилица темељно, потпуно и без изузетка очишћена? Горе него у време најгорих страних окупација Београда! Може ли се ЈДП звати културном институцијом, и онај ко га води културним човеком, и они у власти који то не примећују одговорним носиоцима власти?
Шта ћемо са Београдском спортском ареном, која на страни према аутопуту носи назив само на латиници? Бројни грађани који пишу ћирилицом не могу да прочитају име те скупе грађевине, подигнуте од пореза на њихове зараде, на свом писму! Зашто? Ко их лишава тога, ко је одлучио тако?
А шта је с београдским маратоном, и другим бројним спортским и културним манифестацијама које финансира Град, односно његови грађани? Зашто само на латиници? Где смо ту ми остали, већина?
А мобилни телефони? Ово је једина земља на свету, ваљда, која не условљава продају једне тако широко присутне технологије на свом тржишту испуњавањем права њених грађана на свој језик и писмо, а при томе нема никаквих техничких сметњи да се то уради и, још, то ништа не би коштало! Друге земље су то урадиле, на пример Русија, Бугарска, Грчка, да не помињемо бројне азијске земље са својим језицима и писмима. Ко овде одлучује друкчије, супротно интересима грађана, и на штету њихових права?
Ако је случајно, а није, ко то не води рачуна о тако важној ствари, о основним демократским и правним питањима, и зашто?
Много је примера, а питање је једно: Зашто, зашто, зашто? Ко одлучује о томе, до када, ко је одговоран?
Шта можете Ви да учините по овом питању?
Молим Вас да ми одговорите на њега.
Очекујем Ваш одговор. Путем интернета, телефона, писменим путем, или на неки други начин. Ово писмо ће бити архивирано у Удружењу за ћирилицу из Београда и биће објављено на интернету, пошто се наши „демократски“ медији клоне оваквих питања.
Ако желите, можете да ступите у везу са мном преко доле наведених бројева телефона.
Имате моју дозволу да на Градској Скупштини или неком другом званичном телу прочитате ово писмо.
С поштовањем,
Љубиша В. Јовановић, проф.енглеског језика
(никада нико није одговорио на ово писмо)